(Ne)sloboda medija
Jedna od glavnih obeležja vladavine Srpske napredne stranke jeste sve teži položaj novinara i manje slobode u medijima. Na ovo konstantno ukazuju sami novinari i novinarska udruženja ali bez uspeha da situaciju promene jer sa druge strane nailaze na negiranje problema od strane vlasti i gušenje svake kritike.
Nekoliko izveštaja međunarodnih organizacija objavljenih ove godine pokazalo je da novinari ipak imaju pravo.
Tako je recimo prema novom izveštaju Reportera bez granica, Srbija pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda i sada se nalazi na 90. mestu od 180 zemalja. Ovo ne čudi jer je prema istim merenjima, u poslednje dve godine Srbija u konstantnom padu.
Manjak medijskih sloboda je jedan od razloga zbog kojeg je Fridom haus Srbiju svrstao u delimično slobodne zemlje, dok je kritika gušenja slobode izražavanja u centru novog izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama.
Jedan od ključnih događaja koji je spomenut u sva tri izveštaja jeste napad na lokalnog novinara Milana Jovanovića kojem je u decembru prošle godine zapaljena kuća. Jovanović se sa suprugom nalazio u tom trenutku u kući i samo pukom srećom je uspeo da ostane živ. Odmah nakon napada, on je rekao da pretpostavlja da je razlog napada njegovo višegodišnje pisanje o korupciji u beogradskoj opštini Grocka. Te sumnje su dobile na značaju nedugo nakon toga kada je uhapšen predsednik opštine Grocka, za koga se sumnja da je naredio napad.
Međutim napad na Jovanovića nije jedini koji se desio prethodnih godina. Iako je to svakako jedan od drastičnijih primera, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), u 2018. godini je bilo sedam fizičkih napada a ukupno su zabeležena 102 slučaja pritisaka i napada.
Kako je iz NUNS-a saopšteno početkom ove godine, posebno je nekažnjivost problem jer je od 31 slučaja napada i pretnji samo tri rešeno izricanjem kazne.
Jedan od slučajeva koji savršeno oslikava tu nekažnjivost je svakako onaj iz 2017. godine kada su novinarki istraživačkog portala KRIK, Dragani Pećo, nepoznati ljudi obili stan ali tom prilikom nisu uzeli ništa od vrednosti što jasno ukazuje da im cilj nije bio krađa. Ovaj slučaj je i dalje nerazjašnjen.
Pritisci na novinare su se ogledali pre svega u finansijskim pritiscima poput uskraćivanja sredstava iz budžeta ili iscrpljivanjem poreskih i drugih inspekcija kao u slučajevima Vranjskih novina, koje su nakon toga ugašene, i niškog portala Južne vesti. Takođe tužbe protiv novinare i dalje ostaju metod pritiska pa je tako ministar bez portfelja Nenad Popović podneo četiri tužbe protiv KRIK-a a onda se nije pojavljivao na suđenjima. Postupci i dalje traju.
Vlast sa druge strane često ističe slučajeve u kojima su glavnu ulogu imali lideri opozicije, poslednji na primer kada je jedan od tih lidera, Boško Obradović, upao u javni servis, Radio televiziju Srbije, tražeći da se da medijski prostor vođama protesta koji su se u tom trenutku dešavali u Beogradu. Čitava situacija je rešena tako što je policija isterala demonstrante iz zgrade RTS-a dok je vlast slučaj iskoristila da prikaže kako su oni koji vrše nasilje zapravo u redovima opozicije.