Velika očekivanja od Medijske strategije
U decembru 2018. godine premijerki Ani Brnabić i Vladi Srbije predat je predlog nacrta medijske strategije, dugo očekivani dokument (prethodna strategija istekla je 2016. godine) koji bi trebalo da ponudi rešenja za nagomilane probleme medijskog sektora, kao i da ponudi dalje pravce razvoja politika u ovoj dinamičnoj industriji.
U izradi ovog dokumenta učestvovali su predstavnici svih značajnijih novinarskih i medijskih udruženja, i to tek nakon raspuštanja radne grupe koju je u toku 2017. formiralo Ministarstvo kulture i informisanja, a koja je prekinula sa radom nakon što je četvoro članova grupe prekinulo svoj angažman i nakon što je profesionalna zajednica odbacila ponuđeni strateški dokument.
U obimnom dokumentu od oko 70 strana, koji je bio dostupan javnosti do marta 2019. godine u sklopu javne rasprave, postavljeni su centralni ciljevi strategije – uređenje medijske scene i unapređenje kvaliteta informisanja građana. Sam nacrt podeljen je na 5 celina, koje tretiraju problem bezbednosti novinara, razvoj medijskog tržišta, jačanje institucija u doslednijoj primeni zakona, kvalitet i raznovrsnost medijskog sadržaja, medijsku pismenost i dalji razvoj medija u novom tehnološkom okruženju.
Ovim Nacrtom, predloženo je više mera koji bi doprineli povećanju transparentnosti vlasništva kao i kontrola nedozvoljene koncentracije, koja bi uticala na raznovrsnost i pluralizam medijskog sadržaja.
Najpre, predviđeno je nekoliko mera koje bi unapredile rad Registra medija (mera 2.1), i to su: precizno definisati obim podataka koji se upisuju u odgovarajuće registre, a tiču se samih medija, vlasničke strukture izdavača medija, svih novčanih i drugih davanja iz javnih prihoda iz svih izvora i drugih podataka od značaja za ostvarivanje uticaja nad medijima (na primer informacije o davaocima kredita i pozajmica pod uslovima povoljnijim od tržišnih, podaci o pravnim licima koja u prihodu izdavača učestvuju iznad određenog procenta, podaci o donacijama, poklonima i sponzorstvima koji učestvuju u finansiranju preko određenog procenta u prihodima i slično).
Nacrt medijske strategije daje i nekoliko smernica kojima bi se upotpunile postojeće mere za kontrolu koncentracije na medijskom tržištu. Najpre, ovaj nacrt prepoznaje manjkavosti u dosadašnjem sistemu kontrole koji se oslanjao isključivo na podatke o gledanosti/slušanosti/tiražu, koji su sami po sebi upitni jer nisu u potpunosti pouzdani niti u potpunosti merljivi, kao i to da dosadašnje mere nisu uzele u obzir sam kvalitet i raznolikost sadržaja. Zbog toga mera 2.2 Nacrt predviđa sledeće: utvrđivanje kriterijuma i dinamike praćenja različitih elemenata raznolikosti medijskog sadržaja (naročito kada je reč o informativnim programima i predizbornom izveštavanju); izraditi analizu relevantnog medijskog tržišta na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Osim toga, mera podrazumeva i utvrđivanje nadležnosti REM-a u kontroli nedozvoljene koncentracije.
U trenutku objavljivanja MOM baze podataka, medijska strategija još uvek je u formi nacrta i čeka odluku i konačan sud Vlade. Još uvek se ne zna da li će predložena rešenja ostati i u konačnoj verziji strategije iako je prvobitno najavljivani rok bio druga polovina aprila 2019. godine.