Tržište onlajn medija
Publika onlajn medija konstanto raste, jer gotovo 4 miliona građana Srbije koristi internet svakog dana, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za 2017. godinu. Internet publika beleži stabilan rast u poslednjih nekoliko godina i u odnosu na 2016. broj korisnika interneta se povećao za 140 hiljada. Čak 96,4% internet populacije od 16 do 24 godine starosti ima nalog na društvenim mrežama (Facebook,Twitter).
U Srbiji korisnici internetu najčešće pristupaju preo mobilnog telefona (77%), laptop računara (6,5%) i tableta (5,5%).
Uprkos povećanju broju korisnika, većina građana Srbije ne može da se pohvali poznavanjem digitalnih veština. Podaci Ministarstva za trgovinu, turizam i telekomunikacije pokazuju da je u Srbiji 51% lica starosti od 15 i više godina kompjuterski nepismeno, odnosno da je 34,2% lica kompjuterski pismeno, dok je 14,8% delimično kompjuterski pismeno.
Paralelno sa brojem korisnika, raste i broj registrovanih onlajn medija. U 2018. godini 569 onlajn medija je bilo upisano u Registar medija APR-a. Veliko broj onlajn izdanja nije registrovan jer zakon ostavlja takvu mogućnost (mediji koji nisu registrovani u APR-u nemaju mogućnost da konkurišu za državne fondove što je bio glavni podsticaj za registrovanje).
Ovaj deo medijskog sektora beleži rast u udelu tržišta oglašavanja. U 2018. onlajn mediji prihodovali su 32,5 miliona EUR što je povećanje u odnosu na 2017. godinu kada je prihod iznosio 26 miliona EUR.
Imajući u vidu da je većina tradicionalnih medija pod kontrolom vladajuće stranke, javna debata se u velikoj meri premestila u onlajn sferu i društvene mreže. Mediji koji kritički izveštavaju o radu vlasti u najvećoj meri jesu onlajn mediji i istraživački centri poput CINS-a, KRIK-a, BIRN-a, Istinomera, Insajdera, Cenzolovke, Južnih vesti i VOICE-a. Sa druge strane, iz ove sfere dolazi i najveći broj dezinformacija i lažnih vesti. Sklonost ka tabloidizaciji preneta je iz tradicionalnih medija i u onlajn sferu, što pokazuje spisak najpopularnijih sajtova u Srbiji koji imaju upravo ovakvu uređivačku orjentaciju.
